Pokrenuta evropska kampanja za bezbedne puteve

BEZBEDNI EVROPSKI PUTEVI MOGU DA UŠTEDE 50 MILIJARDI EVRA GODIŠNJE

Evropa može da smanji broj poginulih i teško povredjenih lica za trećinu, jednostavnim merama ulaganja u bolje puteve, čime će se dnevno spašavati 150 nastradalih lica – poginulih i teško povredjenih, i uštedeti evropskoj ekonomiji 50 milijardi evra godišnje.

* Bezbedni putevi mogu da smanje broj poginulih i povredjenih lica za 50,000, na godišnjem nivou
* Bezbedni putevi mogu da uštede 50 milijardi evra godišnje, po osnovu izbegnutih saobraćajnih nezgoda
* Novi desetogodišnji plan razvoja Evrope mora da obuhvati i bezbedne puteve
* Mape sa rizičnim putevima iz cele Evrope moraju da budu dostupne

Prema novoj Evropskoj kampanji za bezbedne puteve, koja je pokrenuta danas, na sastanku Evropskog saveta FIA u Kopenhagenu, trećina broja poginulih ili teško povredjenih lica na putevima Evrope može da se smanji u narednih 10 godina. Sve što je potrebno za to, prema Evropskoj kampanji za bezbedne puteve, su skromna ulaganja u jednostavne bezbednosne inženjerske mere – pre svega, u bezbedan dizajn puteva i raskrsnica i u opremu, poput zaštitnih ograda. Vodeći projektanti smatraju da evropski putevi moraju da budu više „samo-objašnjavajući“ i „opraštajući“, tako da rutinske ljudske greške pri vožnji ne dovode do fatalnih posledica.

U poslednjih deset godina, dva miliona ljudi je poginulo ili teško povredjeno samo u saobraćajnim nezgodama na putevima u zemljama Evropske unije. Finansijski troškovi saobraćajnih nezogda na putevima iznose dva posto evropskog bruto nacionalnog proizvoda na godišnjem nivou – to je više od iznosa koji svaka od evropskih nacija obično izdvoji za osnovno školstvo ili zdravstvo.

Evropska kampanja za bezbedne puteve predvidja da će broj poginulih i teško povredjenih od 200,000 lica godišnje nastaviti da se beleži ukoliko se ne preduzme efektivna akcija u pogledu obezbedjivanja bezbednih puteva, posebno na putevima van većih gradova, na kojima ginu dve trećine od ukupnog broja poginulih u Evropi.

Saobraćajne nezgode sa fatalnim ishodima skoncentrisane su na glavnim nacionalnim ili regionalnim putevima, na kojima lako mogu da se primene mere unapredjenja bezbednosti.

Predsedavajući kampanje, Džon Doson, rekao je: “Bezbednom putnom sistemu potrebni su korisnici puteva koji poštuju zakon o saobraćaju, proizvodjači koji prave bezbedna vozila i vlasti koje obezbedjuju bezbedne puteve. Evropski zakon o saobraćaju pooštrava mere koje se odnose na ponašanje vozača. Standardi koji se odnose na bezbednost novih vozila su od tipične ocene od dve zvezdice dostigli nivo od tipično četiri zvezdice, u testovima sudara koji se obavljaju u okviru programa ocenjivanja novih vozila Euro NCAP“.

“S obzirom da Evropska komisija obavlja konsultacije o svojoj strategiji bezbednosti saobraćaja na putevima posle 2010. godine, centralno mesto u diskusijama mora da zauzme tema koja se odnosi na obezbedjivanje bezbednih puteva. Nisu nam potrebni novi zakoni. Potrebna nam je efektivna akcija širokih razmera u cilju primene onoga što već funkcioniše. Moramo da budemo transparentni po pitanju rizičnih puteva i da ukažemo na mesta na kojima su neophodne hitne akcije“.

“Ljudi ne smeju da ginu rutinski, samo zato što putevima nedostaju jednostavna bezbednosna rešenja“, zaključuje Doson.

Obezbedjivanje bezbednog putnog sistema u Evropi

Dve trećine smrtnih slučajeva u saobraćaju na putevima nastaju van gradskih sredina i skoncentrisane su na glavnim pravcima sa velikim obimom saobraćaja. U zemljama Evrope sa visokim prihodom, najveći broj smrtnih slučajeva nastaje na glavnim regionalnim putevima. U evropskim zemljama sa srednjim prihodom, najveći broj fatalnih slučajeva skoncentrisan je na glavnim nacionalnim putevima.

U poslednjih pet godina, EuroRAP – Evropski program ocenjivanja puteva, snimao je puteve širom Evrope. Detaljne analize u uzorkovanim zemljama širom Evrope, kao i naknadne odluke donete od strane vlada da preduzmu odredjene akcije, omogućili su EuroRAP-u da se uveri da nema zemlje u Evropi u kojoj ne mogu da se spase mnogi životi, brzom akcijom čiji su cilj rizični putevi, na kojima mogu da se primene pristupačne inženjerske mere. Mapa sa prikazanim rizičnim putevima širom Evrope biće objavljena u jesen 2009. godine i predstavljena novo-izabranom Evropskom parlamentu, u isto vreme kada Komisija bude završila izradu strategije bezbednosti saobraćaja na putevima.

Kampanjom se zahteva pokretanje inicijative koja se odnosi na bezbednu infrastrukturu, a čiji su cilj opterećni putevi sa najvećim brojem poginulih. Rizične deonice trans-evropske putne mreže TERN biće medju prvim deonicaa koje će se identifikovati u toku kampanje, kasnije u toku ove godine.

“Ne samo da je društvena i finansijska korist od elimisanja rizičnih puteva jedan od najvećih ekonomskih ciljeva, već je i sam pristup - „lopate u ruke“ - idealan da se uposli cela Evropa“, kaže Džon Doson. „Zemlje sa najboljim rezultatima u pogledu bezbednosti saobraćaja na putevima su prve dale prioritet programima bezbednih puteva u svojim strategijama bezbednosti saobraćaja na putevima posle 2010. godine, u deceniji akcije za bezbednost saobraćaja na putevima. Sada je potrebno da nam Evropska komisija pomogne da svim evropskim vladama predstavimo inicijative koje se odnose na bezbedne puteve“.

Britanska vlada je u aprilu mesecu 2009. g, posle izvršene EuroRAP analize snimljene mreže glavnih puteva, u dužini od 50,000 km, sa najvećim brojem poginulih na njima, objavila da će inicijative koje se odnose na bezbedne puteve, kojima se „jačaju slabe veze unutar mreže puteva“, biti ključna komponenta nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja na putevima posle 2010. godine.

Po objavljivanju EuroRAP analiza u Holandiji, Vlada Holandije, koja je inače najbolja po postignutim rezultatima u pogledu bezbednosti saobraćaja na putevima, objavila je u martu mesecu 2008. godine da će putevi koji su dobili manje od dve zvezdice u okrivu EuroRAP ocenjivanja, biti eliminisani sa nacionalne putne mreže do 2020. godine.

Takodje, u izveštaju OECD-a objavljenom u septembru mesecu 2008. godine, pod nazivom “Ka nuli: ambiciozni ciljevi za bezbednost saobraćaja na putevima i pristup u vidu bezbednog sistema“, zahteva se od nadležnih upravljača puteva da shvate veze koje postoje izmedju stope saobraćajnih nezgoda i zaštite koju pruža put.

EuroRAP analize u Britaniji, Holandiji, Poljskoj, Češkoj Republici, Slovačkoji i Srbiji potrvdjuju da su fatalni slučajevi skoncentrisani na putnim mrežama širom Evrope i da ti putevi lako mogu da postanu predmet unapredjenja bezbednosti. Kao deo projekta Evropskog atlasa bezbednih puteva, koji ko-finansira Evropska komisija, EuroRAP će objaviti mape puteva u najmanje deset evropskih zemalja u 2009. godini, zajedno sa analizom kojom će se potvrditi mogućnosti da se smanje traume koje nastaju u saobraćajnim nezgodama na putevima.

Procenjeni iznos cene saobraćajnih nezgoda na putevima od 60 milijardi evra ne uključuje naknadne troškove, ni sveukupne traume koji u njima nastaju. Dodatni troškovi se procenjuju na milijarde evra. Ako novcem može da se izrazi iznenadna, nasilna priroda saobraćajanih nezgoda na putevima, onda ekonomski troškovi obuhvataju i cenu bola, tuge i patnje, onako kako to sud utvrdi.

Godišnje je potrebno 160 milijardi evra za potrebe podmirivanja troškova koji nastaju u saobraćajnim nezgodama, što iznosi dva posto evropskog nacionalnog bruto proizvoda. Predloženim programom smanjiće se broj poginulih i teško povredjenih do jedne trećine, čime će evropska ekonomija godišnje štedeti dvadeset milijardi evra, do 2020. godine, u deceniji akcije za bezbednost saobraćaja na putevima.

Za više informacija posetite sajt kampanje www.saferoaddesign.eu